Географска карта - Карачи (Karachi)

Карачи је највећи град у Пакистану и главни град пакистанске регије Синд. Он је пети најнасељенији град у свету и 8. најнасељенији метрополитански град у свету. Рангиран као бета светски град, овај град је пакистански премијерни индустријски и финансијски центар. Карачи је исто тако пакистански најкосмополитскији град. Карачи је финансијски и трговачки центар и највећа лука Пакистана. Налази се на обали Арабијског мора, северозападно од делте Инда. Према подацима из 2017. у граду је живело 14.910.352 становника.

Мада је регион Карачија био насељен миленијумима, град је основан као утврђено село звано -{Kolachi}- 1729. године. Значај насеља је драстично порастао с доласком Британске источноиндијске компаније средином 19. века, која не само да је започела велике радове да претвори град у значајну луку, већ и да га повеже и са својом обимном железничком мрежом. До времена поделе Британске Индије, град је био највећи у Синду са процењеном популацијом од 400.000. Након независности Пакистана, градска популација се драматично повећала са доласком стотина хиљада муслиманских избеглица из Индије. Град је доживео брз економски раст након независности, привлачећи мигранте из целог Пакистана и јужне Азије.

Карачи је један од Пакистанских најсветовних и друштвено либералних градова. Он је исто тако у највећој мери лингвистички, етнички и религиозно разноврстан град у Пакистану. Са популацијом самог града од 14,9 милиона према пакистанском попису из 2017, Карачи се сматра да је други најваћи град након Џакарте међу земљама са муслиманском већином, и да је 10. најнасељенија урбана агломерација у свету. Карачи је један од најбрже растућих градова, и има заједнице које представљају скоро сваку етничку групу у Пакистану. Карачи је дом за преко 2 милиона бангладешких имиграната, 1 милион афганистанских избеглица, и до 400.000 Рохинџанаца из Мјанмара.

Карачи је сад пакистански премијерни индустријски и финансијски центар. Град има формалну економију која се процењује да је вредна $113 милијарди по подацима из 2014. Карачи сакупља више од једне трећина пакистанских пореских прихода, и генерише апроксимативно 20% пакистанског БДП. Око 30% пакистанског индустријског производа долази из Карачија, док луке Карачија прослеђују око 95% пакистанске спољашње трговине. Апроксимативно 90% мултинационалних корпорација који оперишу у Пакистану имају седишта у Карачију. До 70% радне снаге града је запослено у неформалној економији, која се типично не укључује у БДП прорачуне.

Познат као „град светала” током 1960-тих и 1970-тих је био познат по свом живом ноћном животу, Карачи је био оптерећени оштрим етничким, секташким и политичким конфликтом током 1980-тих са пристизањем наоружања током Совјетско-афганског рата. Град је постао добро познат по својим високим нивоима насилног криминала, али је степен евидентираних злочина значајно смањен након контроверзне операције против криминалаца, коју су MQM политичка партија и исламистички милитанти иницирали 2013, посредством пакистанских ренџера. Градска стопа убиства у 2015. години је смањена за 75% у односу на 2013. годину, и киднаповања су смањена за 90%, а са побољшаним сигурносним окружењем дошло је до оштрог повећања цена некретнина.

Мохата палата

Национални маузолеј са гробом оснивача Пакистана Мухамеда Али Џине У Карачију је рођен оснивач Пакистана Мухамед Али Џина. До 1899. Карачи је постао највећа лука Истока за извоз пшенице. До 1914. постао је највећа лука за извоз жита у Британској империји. Када је Пакистан постао независан 1947. Карачи је постао главни град. Приликом поделе Индије дошло је много избеглица из Индије у Карачи. Те избеглице су се звале мухаџири. Равалпинди је постао 1958. главни град Пакистана. Током осамдесетих и деведесетих година двадесетог века у Карачи је дошло много избеглица из Авганистана. У Карачију су избијали сукоби различитих група, посебно између мухаџира и других група.